Istorija

Vojvodina je zemlja na kojoj se istorija stvarala

Mi ne verujemo u floskulu koja kaže da istoriju pišu pobednici. Istorija bez istine je falsifikat. Suočeni sa različitim, na moment i sistemskim, pokušajima revizije značajnih istorijskih događaja i ličnosti, ovde pokušavamo da prezentujemo istorijske događaje uz poštovanje istina koje su istorijski nesporne. Ukoliko o nekoj temi/događaju postoje sporni stavovi, prezentovačemo ih. S druge strane, nije nam cilj da prezentujemo naučne tekstove, već tekstove koji će na jednostavan i popularan način osvetliti ljude i događaje koji su iza nas.
Zbog onoga što je ispred nas.

26. avgusta 2015.
Blagoveštenski sabor 1861

Miroslav D. Ilić

Blagoveštenski sabor 1861.

Iz svega ovoga jasno proizilazi da promišljena i zahtevana teritorijalna i administrativno-politička autonomija Vojvodovine srpske i nadalje jeste plod liberalnih ideja, sa predviđenom predstavničkom skupštinom, izabranim vojvodom i njegovim savetom, u kome učestvuju svi narodi, a ne samo Srbi. Takva autonomija vojvodstva je specifičan oblik organizacije, sa potpunom zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlasti i strogim razdvajanjem ovih funkcija. Veoma eksplicitno je definisan okvir poreske i budžetske politike autonomije, kao materijalnog njenog osnova. U toj autonomiji se priznaju prava i drugim narodima na upotrebu svog jezika, ojačan je kulturni pluralitet, kao obrazac prosperiteta različitih etničkih grupacija, što je liberalna tekovina u nekim razvijenim demokratijama tek od druge polovine dvadesetog veka. I naposletku, tako utvrđena konstitutivna autonomija ne može biti ugrožena nikakvim drugim zakonima. Dakle, autonomija se formira »sui generis«, izrasta »odozdo«, iz građanstva i njihovo je to suvereno i prirodno pravo, koje niti jednim drugim pravom ne može biti poništeno.
26. avgusta 2015.

Dr Branislava Kostić, Vukašin Simonović, Obren Markov

Antifašistička Vojvodina u II Svetskom ratu (foto galerija)

Foto-dokumentcija Vojvođanskog kluba o antifašističkoj borbi u Vojvodini u II svetskom ratu
26. avgusta 2015.
Oslobađanje Vukovara od života

Obren Markov

U bekstvu od Zla

Moju suprugu na poslu sve češće zapitkuju šta su joj roditelji po nacionalnosti. Zna se da je došla iz Petrinje, da je studirala u Novom Sadu i ostala sa mnom. Do tada bi odgovarala da je iz mešovitog braka, i to retko, jer su i takva pitanja bila retka. Sada, sve češće, izbegava odgovor. Nervoze je sve više... Ja sam čista Srpkinja - kaže jedno veče G. u kafani gde sedimo, mnogo nas je za stolom. Neprijatna tišina, u dobrom društvu u Novom Sadu takva izjava se nije smatrala pristojnom, a G. jeste smatrana pristojnom. Pa je nastala mala zabuna. Istuširala sam se malopre, kaže sa osmehom G.
26. avgusta 2015.
Protesti protiv Miloševićeve diktature u Novom Sadu

Obren Markov

D minus 2

To veče, 3. oktobra 2000.-te, četrdeset ili više hiljada ljudi se kroz neosvetljeni Bulevar Mihajla Pupina spustilo od Trga Slobode da "otvori" novoizgrađeni Varadinski most Pre nego što ga otvore oni. Pre tačno deset godina, dok sam se nalazio malo sa strane te hodajuće mase, nazvala me je Ona-koja-je-nosila-našu-ćerku, želela je da joj opišem šta se dešava, jer ona je bila na selu, sklonjena da joj se ne desi šta loše A tih dana se često nešto loše dešavalo, uglavnom bi i ona na kraju dospevala u neke kolone i išla pred policiju i vikala pustite ih napolje jer su unutra bili pritvoreni ili njen muž ili njen brat a bilo je da budemo i obojica i tako svaki čas, i onda je smisao onoga daj da trudnica bude na sigurnom bio malo zaboravljen A ja preko telefona nisam mogao da joj opišem sve jer zvuk je prenosio i sam telefon a za osećaj, za tako mnogo mnogo ljudi koji koračaju u mraku i misle sad ćemo to zaista da uradimo sad ćemo da počnemo sad je stvarno počelo i nije važno šta će sa bilo kim od nas biti