Rasprostranjenost nasilja nad ženama u Srbiji

usta

Materijal preuzet sa sajta www.sigurnakuca.net


Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Prema dokumentu Uprave za rodnu ravnopravnost RS „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji“[1] (Marija Babović, Katarina Ginić, Olivera Vuković) iz 2010. godine, taj procenat iznosi 54,2 odsto, što znači da je svaka druga žena iskusila nasilje u porodici. Čak 37,5 odsto žena prijavilo je da je porodičnom nasilju bila izložena u proteklih godinu dana.

Deset odsto žena prijavljulje fizičko nasilje u proteklih godinu dana, a skoro 22 odsto je telesnom nasilju bilo izloženo nekad u životu. Kada je o psihičkom nasilju reč, brojke još više zabrinjavaju: čak 32 odsto žena u Srbiji bilo je izloženo takvom nasilju u proteklih godinu dana, a tokom života ga iskusi skoro polovina njih – 48,7 odsto.

Fizičko nasilje se ispoljava kroz različite forme fizičkog napada žene, od drmusanja, povlačenja za kosu, preko fizičkih udaraca, davljenja, do teških oblika napada oruđem i oružjem ili fizičkog mučenja pečenjem, i slično. Psihičko nasilje se ispoljava preko ponašanja usmerenih na psihološki integritet i zdravlje žena, kao što su omalovažavanje, vređanje, verbalni napadi, pretnje, zastrašivanja, do ignorisanja, uskraćivanja pažnje, razgovora i ograničavanja sloboda. Podaci o prevalenciji pojedinačnih oblika nasilja ukazuju da je psihičko nasilje najrasprostranjenije, a da je najmanje zastupljeno seksualno nasilje, odnosno silovanje u porodici.

Podaci iz istraživanja pokazuju da je u poslednjih godinu dana trećina žena bila izložena višestrukim oblicima nasilja, a da je 45 posto žena tokom svog života iskusilo više formi nasilja. Važno je uočiti i da je 3,4 odsto žena tokom svog života iskusilo sve ispitivane oblike nasilja, dakle, i fizičko, i psihičko, i ekonomsko, i seksualno, i silovanje u porodici.
Stope aktuelne i ukupne prevalencije porodičnog nasilja nad ženama najveće su u Beogradu, a najmanje u centralnoj i istočnoj Srbiji. Treba imati na umu da ove razlike ne moraju poticati od razlika u rasprostranjenosti nasilja, nego od razlika u spremnosti da se takva iskustva priznaju, jer se žene u većim urbanim centrima, kakav je Beograd, mogu osećati anonimnije, ili pak imati osvešćeniji i otvoreniji odnos prema iznošenju ovakvih iskustava. Razlike između grada i sela, međutim, nisu se pokazale kao značajne u pogledu rasprostranjenosti porodičnog nasilja.

Od žena koje su bile izložene fizičkom nasilju tokom života, čak 30 odsto je bilo izloženo teškim oblicima fizičkog nasilja kao što su davljenje, pečenje ili napad oružjem ili oruđem, a 70 odsto žena je imalo neku vrstu fizičke povrede. Najčešći počinioci nasilja su sadašnji i bivši partneri, mada se kao počinioci prijavljuju i drugi članovi porodice, posebno otac, brat, majka i druge srodnice.

Među ženama koje su izložene fizičkom nasilju 27 odsto boluje od neke hronične bolesti, a 5 odsto ima neki oblik invaliditeta. Ni u situaciji bolesti, invaliditeta, a kako pokazuju i neki kvalitativni zapisi, ni trudnoće, žene nisu pošteđene fizičkog nasilja.

Za područje AP Vojvodine, istraživanje o rasprostranjenosti nasilja u porodici, radio je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, na čelu sa Vesnom Nikolić-Ristanović 2010. godine. Prema ovom istraživanju, ni Vojvodina nije pošteđena velike stope nasilja ovog tipa – čak 56,2% ispitanica je u toku svog života nakon punoletstva preživelo neki oblik nasilja u porodici.

Skoro svaka druga žena (49,8%) doživljava ili je doživela neki oblik psihičkog nasilja. Svaka treća žena (33,9%) preživela je fizičko nasilje od strane člana porodice, a 27,3% ispitanica dobijalo je pretnje da će ga doživeti. Istraživanje beleži 9,1% slučajeva seksualnog nasilja nad ženama u okviru porodice, dok je 18,6% njih proganjano od strane nekog od članova porodice.

U svim oblicima nasilja nad ženama, nasilnik je često ili najčešće bio sadašnji ili bivši muž odnosno partner: u 49,2% slučajeva psihičkog nasilja, 61,2% pretnji fizičkim nasiljem, 88,4% pretnji oružjem, 64% fizičkog nasilja, 75,1% napada oružjem, 89,4% seksualnog nasilja i 80,5% proganjanja ispitanice.

Detaljnije nalaze ovog istraživanja možete pronaći u okviru dokumenta Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Informacija o sprovođenju strategije za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2008. do 2012. godine.

[1] Kompletan tekst priložen u materijalu

 


 

Imate poruku u vezi ove minijature ? Pošaljite je !


captcha